ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ – ПУТ СЕЋАЊА И ПОНОСА
ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ – ПУТ СЕЋАЊА И ПОНОСА
21–25. октобар 2025. – Врање – Солун – Крф – Врање
У оквиру студијског путовања, 126 ученика трећег разреда Гимназије „Бора Станковић“ у Врању, са својим одељењским старешинама и директорком школе, кренули су путем који није само туристичко путовање, већ ходочашће памћења, поноса и захвалности.
По уласку у Грчку, ученици су најпре посетили Поликастрон, место које чува успомену на српске јунаке Великог рата. На споменику палим борцима, Томислав Станојковић и Матеја Дејановић положили су венац цвећа, одајући почаст свима који су својим животом исписали странице националне историје.
Пут је настављен ка Солуну, где је на Српском војничком гробљу на Зејтинлику одата почаст нашим прецима. Лара Ђорђевић и Мила Митић положиле су венац цвећа, док су Маша Станковић и Софија Мицић осетљиво и достојанствено рецитовале песму „Незнани туђинче“.
На острву Крф, месту вечног мира и страдања, ученици су посетили Српску кућу у Керкири, где их је дочекао кустос Љубомир Сарамандић, који је са поносом и емоцијом истакао да ученици Врањске гимназије већ годинама долазе на острво Видо, чувајући успомену на своје претке.
Посета острву Виду била је врхунац путовања. На месту где море шапуће молитву за оне чија имена не знамо, али чије жртве носимо у срцу, Вељко Џалић и Данило Стаменковић спустили су венац у море, у знак вечног сећања. У пригодном програму говорили су Вељко Џалић, Лана Милановић и Димитрије Пејић, а испред маузолеја, ученик Чедомир Цветковић је емотивно отпевао песму „Тамо далеко“, која је све присутне дубоко дирнула и оставила снажан утисак.
Ово ходочашће било је више од пута — било је путовање душе. Ученици су се са Крфа вратили испуњени поносом, свешћу о жртви својих предака и осећајем да припадају народу који је знао да страда, али никада није клекао.
„Ћутите, море, ћутите — гробови јунака говоре.“
Таласи су тихо носили причу о слави и страдању, а у срцима свих који су тог дана гледали у плавину Вида остала је једна мисао:
да се херојство не заборавља, већ преноси из генерације у генерацију.




















